Šta je DoIT i po čemu je jedinstven?

Novi način učenja, tačnije novi način sticanja veština koji su osmislili zaposleni u Smart School-u.

DoIT kursevi se razlikuju od klasičnih kurseva jer se zasnivaju na nekoliko koncepata. Kao najbitniji je Flipped learning (classroom) (neki ga zovu i Invertno obrazovanje), a takođe ima elemente Problem solving koncepta. Treći koncept je Gamification.

Ukratko, Flipped learning bi se mogao objasniti kao koncept po kom se uči kući a „domaći“ odrađuje u školi rešavanjem problema i to na zabavan i interesantan način, kao kad radiš ono što voliš!!!

Zašto verujem da je DoIT budućnost?

Obrazovni sistemi u svetu se nisu značajnije menjali već 500 godina. Neformano obrazovanje (kursevi, treninzi,…) se još malo i menjalo ali formalno (osnovno, srednje i visoko) je ostalo netaknuto i u kandžama regulatornih tela svih država. Ovako više ne može, dostigli smo maksimalno iz tradicionalnog načina učenja. Mora nešto da se promeni. Lično verujem da su koncepti i principi na kojima je zasnovan DoIT budućnost i da će dovesti do bržeg i kvalitetnijeg sticanja novih znanja i veština. Pogotovo je to bitno za Informatičku industriju.

Nekoliko događaja i stavova me je navelo da probamo sa DoIT-om…

• Kao prvo, užasno me nervira kada kažu da ono što si naučio na fakultetu je samo osnova a da ćeš tek naučiti prave stvari kada počneš da radiš. Da stvar bude još gora, mnogi tvrde da to što si učio na fakultetu ti neće trebati i da ćeš tek na poslu sve da naučiš. Pa koji sam onda đavo išao na fakultet? Što bi Đole rekao: „… da bi stekao druga do groba i hroničnu upalu zgloba“… eto zašto sam išao na faks 🙂
• Još više me nervira kada mi neko objašnjava kako se nešto radi!!! Pa pokaži mi. Zamislite da se za vozački ispit pripremate tako da vam neko objašnjava kako on vozi kola, pa vi to na ispitu ponovite od reči do reči (jer ste morali da kupite knjigu profesora kako bi i on nešto zaradio :)) i onda prvi put sednete za volan.
• Često mi se dešavalo da kada odslušam sjajno predavanje/prezentaciju da zažalim što tog genijalnog predavača/prezentatora nisam snimio da i drugima pustim. Da se i oni oduševe.
• Možda i ključni događaj koji me je opredelio za DoIT jeste onaj koji se odigrao pre 4-5 godina u Smartu. U to vreme je počelo ovo ludilo sa nedostatkom kadrova, tačnije programera. Kako nimo mogli da ih dobijemo na oglasima za posao, odlučimo mi da ih sami napravimo. Imamo školu, imamo dobre programere pa hajde da probamo. Osmislimo mi i SRT (Smart Regrutacija Talenata) i sve definišemo… pozovemo drugare za koje znamo da su dobri ljudi i da hoće da menjaju profesiju i da postanu progremeri. Održimo im kurseve i nakon polaganja primimo one koji su položili (a svi su položili, ipak su to naši prijatelji i poznanici :). Prvog dana posla, taj isti predavač koji je inače iskusan programer da im gomilu video tutorijala i pisanih materijala da nastave sa učenjem ali sada na poslu. Za razliku od kursa dobiju i zadatke da u timu to reše. Kada naiđu na problem zovu „mentora“. U početku to beše onaj koji im je i predavao, a kasnije se napravi raspored mentora od preostalih prekaljenih programera. Nakon 6 meseci vežbanja na primerima projekata koje smo već završili, dodelimo ih starijim kolegama da počnu sa programiranjem na novim projektima i tako narednih 6 meseci. Svih 5 programera koji su tada bili, su i dalje programeri, od kojih 3 još uvek rade u Smartu i sada su seniori… Pa ako je ovih 5-oro uspelo da dodje do seniorske pozicije i ozbiljnih plata zašto to ne bi mogli i drugi? Pitam ja moje kolege zašto oni koji završe tradicionalne kurseve/fakultete ne mogu da postignu ovo što su ovih 5 postigli? Svi mi redom odgovore… pa oni (onih pet sretnih) su imali praksu i mentore… i eto nama DoIT-a.
• …

I zato verujem da je DoIT budućnost, jer učimo samo ono što nam treba, kroz praksu (rešavanjem stvarnih problema koje rešavaju i oni koji već rade), slušamo tutorijale samo sjajnih predavača i sve to radimo u radnom okruženju.

DoIT praksa živi već godinu dana i koliko je meni poznato to niko ne radi sem nas. Rezultati su sjajni a mogu biti još bolji na čemu radimo svi mi u Smartu.

U nekoliko budućih postova ću objasniti još neke ideje kao što je SPL (Smart Pseudo Language) osmišljen da kod dece i početnika u programiranju razvije algoritamski način razmišljanja (pre bih rekao otkrije algoritamski način razmišljanja jer mi već razmišljamo algoritamski samo toga nismo svesni), kao i nešto za šta još nemam strani i fancy izraz a mi smo ga u Smartu nazvali „Teče kao mleko“ 🙂 ili ti objašnjavaj nove pojmove, termine ili komande kada se ukaže potreba za njima…

Za sada ovoliko za prvi post 🙂 Pozdrav.

Dragan Rakita