DoIT Force #1: „People of Screen“
Upravo smo zakoračili u vreme ekrana!
Kevin Kelly u svojoj knjizi „The Inevitable“ definiše nekoliko faza razvoja ljudskog načina komunikacije i prenošenja znanja. U početku su ljudi komunicirali isključivo usmeno i to je vreme nazvao „People of Word“. Sa Gutenbergovom štamparskom mašinom smo započeli vreme knjiga i tada smo postali „People of Book“. Polako ali sigurno dolazimo u vreme u kojem ćemo biti „People of Screen“. Sve manje ćemo čitati štampane stvari (knjige, česopise, zakone,…) a sve više informacija ćemo konzumirati putem ekrana.
Još dramatičnije promene se odigrava na polju prenošenja znanja. Sve više se vraćamo na „usmeno“ prenošenje putem videa a sve manje imamo potrebe da nešto pročitamo. I taj video zapis može da traje vekovima kao što traju i knjige. Uskoro će deca da „odgledaju“ a ne da pročitaju lektiru.
Ok, možda sam preterao, bar kada je umetničko delo u pitanju. Svako ga doživlajva na svoj način. Tehničke stvari ne zavise od autorovih osećanja već se radi o činjenicama. Treba samo izabrati najefikasniji način konzumiranja istih.
Zato smo odlučili da jedna od ključnih „sila“ DoIT-a, kao jednog od najinovativnijih načina prenošenja znanja i sticanja veština, budu upravo video tutorijali koje konzumiramo na svim tipovima ekrana. Nema skripti i knjiga… razmenjujemo linkove. Većina tutorijala ima mogućnosti da „ubrzaš“ video. Čitanje ne mogu da ubrzam 😊 bar ne ja lično. Zato na DoIT-u nemam časove, neko „čita“ video trutorijal brže, neko sporije,… neko još nije stekao koncentraciju na ekran…
Nekada nismo ni svesni promena oko nas jer se dešavaju polako i veoma tiho. Na primer, više nam ne treba pisano pismo! Dovoljno je znati štampano pismo i moći ćeš da potpuno funkcionišeš u društvu. Knjige, novine, zakoni, natpisi na zgradama, upustva i putokazi… sve je to 99% na štampanom pismu. Pogotovo je to uočljivo kod ekrana. Meni je u zadnjih 10 godina pisano pismo trebalo jedino kada je bilo potrebno da popunim menicu u banci. Oni su jedini koji su to tražili i morao sam da vežbam na papiru par puta pre nego što sam napisao tu jednu rečnenicu. Koliko čujem ni to više nije potrebno. Ako je tako zašto ga onda učimo u školi? Zašto trošimo energiju i vreme na to?
Dragan Rakita.
