Grafički dizajn iz ugla naše polaznice Jelice

Danas ćemo vam predstaviti još jednu našu divnu polaznicu kursa Grafički dizajn, koja ima mnoštvo ideja, kvaliteta i potencijala… i koja je izabrala po nama, najlepši i najkreativniji put za prekvalifikaciju. Predstavljamo vam Jelicu Budimirović, devojku za koju ćete još čuti…

Ko je Jelica?
Završila sam srednju medicinsku školu u Šapcu, a zatim i Prirodno matematički fakultet u Novom Sadu, smer ekologija. Oduvek sam volela prirodu i prirodne nauke, te je s toga to bilo i očekivano da odaberem taj fakultet. Sebe bih opisala kao radoznalu i upornu osobu, koja se uvek trudi da započeto privede kraju. Volim da putujem, prirodu i obožavam životinje. Postoji nekoliko hobija, mada ni jedan od njih nema veze jedan sa drugim. Uživam da u slobodno vreme radim dekupaž, a naročito u vreme novogodišnjih praznika da pravim ukrase, uživam u kuvanju (mada samo slanih jela, kolači mi nisu interesaantni :)), zima je rezervisana za snowboard, a leto za pešačenje u prirodi i plivanje.

Sa kojim poslovima si se do sada bavila?
Nakon završenog fakulteta, pokušavala sam da nađem gde bih mogla odraditi pripravnički ili praksu, ali to nažalost nije bilo moguće. Sva vrata na koja sam pokucala su mi bila zatvorena, kao i mnogim mojim kolegama.

Do sada nisam imala priliku da radim ništa slično. Uglavnom je to bila prodaja, posao promoterke, call centar.

Kako nisam mogla da pronađem ni jedan ozbiljniji posao, počela sam da radim u Dunav osiguranju kao agent prodaje neživotnih osiguranja. Trudila sam se da radim taj posao što sam bolje mogla, iako od samog početka nisam volela taj posao. Želela sam da pronađem novi posao koji neće imati veze sa prodajom, ali nisam imala ideju šta bi to moglo biti. Jedne subote koja mi je bila radna, pošto nije bilo klijenata, uzela sam telefon i u Google upisala nešto poput „poslovi online“. Pronašla sam blog jedne devojke koja je pisala o poslovima koji mogu da se rade od kuće, a da nije u pitanju programiranje. Između ostalog tu je pisalo i o UX/UI dizajnu. Došla sam kući i rekla dečku šta sam pronašla i da razmišljam da krenem time da se bavim.

S obzirom na to da je zaposlen u jednoj IT firmi, pitao je svoju koleginicu da me uputi u dizajn jer nisam znala od čega da počnem. Ona mi je preporučila da počnem da učim Figmu jer je to jednostavan i besplatan online program. Kako bih mogla da vežbam i da vidim kako izgleda proces, rekla mi je da odaberem nešto što me interesuje i za šta bih volela da osmislim aplikaciju. Pošto volim da putujem, mislila sam da bi bilo lepo kada bi postojala aplikacija koja će pružati informacije o svim skijalištima, na svim kontinentima. Aplikacija sadrži osnovne informacije o svakom skijalištu, kao što su kratak opis, vremenska prognoza, rad staza i žičara, SOS broj, mapu skijališta, cenu ski pass-a, hotele, kao i mogućnost rezervacije. Možda u praksi ne bi bilo izvodljivo napraviti ovakvu aplikaciju, ali s obzirom da je ovo bila vežba, sve je bilo dozvoljeno.

Da li ti je bilo teško na tom putu?
Najteže je bilo početi. U početku nisam znala odakle da počnem, šta da učim, koje programe. To su samo neka od pitanja. Takođe, ako ne i najteže, bilo je da uskladim posao i učenje. S toga sam morala da izaberem šta želim, da li da ostanem da radim posao koji ne volim ili da dam otkaz i posvetim se nečemu što mi se sviđa i u čemu se pronalazim. Zahvaljujući podršci svog dečka, odlučila sam se da dam otkaz iako je to veliki rizik u današnje vreme. Pored podrške bliskih osoba, važno je imati i jak motiv, kako se ne bi odustalo i pre nego što se počne, i naravno da vam se sviđa to što učite.

Kako si u opšte došla do ideje da bi volela da se baviš grafičkim dizajnom? Šta je bila prekretnica?
Na ideju sam došla sasvim slučajno kada sam, nezadovoljna trenutnim poslom, odlučila da se informišem o tome koji su to poslovi koji mogu da se rade online. Želela sam da se prekvalifikujem, ali nisam imala ideju u šta. Čitajući jedan blog koji sam već spomenula, saznala sam za grafički i UX/UI dizajn. S obzirom da sam uvek volela da crtam, osmišljam i pravim razne ukrase, pomislila sam da bih mogla da probam, da vidim da li se pronalazim u tome. Glavna prekretnica je bila ta jer sam radila posao u kojem se nisam pronalazila i koji sam želela da promenim. Moram da napomenem da novac tu nije igrao nikakvu ulogu, jer plata nije bila problem.

Kakav je tvoj opšti utisak o samom kursu grafički dizajn koji je ovog puta održan online zbog proglašenog vanrednog stanja?
Moram priznati da sam sam u početku brinula kako će izgledati online nastava. Najviše me je brinulo da li će komunikacija biti dobra, odnosno da li će predavač moći da nam razjasni sve nejasnoće koje budemo imali. Ipak, organizacija kursa je bila veoma dobra i zahvaljujući predavaču, Draginji, koja je odličan predavač, nije bilo nikakvih problema. Online nastava je odlična za ljude koji su na primer iz drugih gradova ili okolnih mesta, jer im pruža mogućnost pohađanja kursa bez obzira na mesto održavanja. Što se kvaliteta tiče mislim da nema razlike. Jedna od prednosti je što se časovi mogu snimati. Sada kada je završen kurs koristim te snimke kako bih obnovila znanje naučeno na kursu, posebno za Photoshop koji mi je bio najteži deo.

Da li već sad vidiš mogućnost primene onog što si naučila na kursu?
Sve što sam naučila na kursu primenjujem svakodnevno. To se najbolje može videti u nekim od ilustracija koje sam radila u Adobe Illustrator programu, u kojem inače najviše radim. Program sa kursa je veoma dobro osmišljen jer je odlična osnova za dalju nadogradnju znanja.

autor: Jelica Budimirović

autor: Jelica Budimirović

Kakvi su tvoji dalji planovi? Ostaješ pri dizajnu ili menjaš pravac kretanja?
Trenutno radim na pronalasku firme u kojoj bih mogla da odradim praksu, i naravno na pronalasku posla. Definitivno ostajem pri dizajnu, ne planiram da menjam pravac jer je ovo nešto u čemu sam se pronašla, ali i posvetila u potpunosti.

Imaš li neku poruku za sve one koji vagaju šta dalje da urade sa svojom karijerom?
Poručila bih da budu uporni i da ne odustaju od svojih želja. Svako od nas najbolje zna šta je najbolje za njega i ne treba uvek slušati okolinu koja često zna da kaže „Nemoj. Budi tu gde jesi, nema veze što radiš posao koji ne voliš“, i slične stvari. Velikoj većini je teško da izađu iz tzv. komfor zone jer se tu osećaju sigurno, iako ta komfor zona vrlo često nije dobra za njih. Međutim, zbog straha da će pogrešiti ukoliko odluče da istupe iz nje, ostaju na poslovima koje ne vole, a samim tim postaju nezadovoljni. Ostati u komfor zoni znači uskratiti sebi mogućnost za napredak i ostvarenje svojih želja i ciljeva.