Odluke države koje su uzdrmale IT svet i frilensere u Srbiji

Realno tematika oko promena u odlukama države koja utiče na mnoge, je aktuelna tema u svakom momentu. Zato vam prenosimo autorski tekst Uroša Jelića, koji je objavljen na portalu HelloWorld u potpunosti.

IT industrija u Srbiji je jedna od privrednih grana za koju možemo da kažemo da već godinama beleži konstantan rast – i to u svakom pogledu – od broja firmi koje svoje poslovanje prebacuju u Srbiju, potražnje za stručnim kadrom, pa sve do broja domaćih kompanija koje se uključuju u globalnu IT arenu.

I kako stvari trenutno stoje, sva je prilika da će se ovaj pozitivan trend nastaviti. Tačnije, možda je bolje da kažemo, kako su stvari stajale.

Stvar je u tome da je ovaj veliki pomak IT industrije u Srbiji skrenuo i pažnju zakonodavnih tela koja su došla do zaključka da u ovoj sferi ne postoje dovoljno dobre regulative (ili da se one ne poštuju) i da je sada krajnje vreme da se se one uvedu i sprovedu.

To je donelo brojne promene – koje su, što se tiče države, bile neophodne. Zaposleni u IT sektoru veruju da je ova sfera bila sasvim dovoljno uređena pre promena koje su uvedene, ili se planira njihovo uvođenje.

Ako pitate nadležne organe, nove odluke države svakako će sliti nova finansijska sredstva u budžet i dovesti do apsolutne regulacije tržišta. Sa druge strane, zaposleni u IT sektoru smatraju da su nove mere preterane i da nije bilo potrebe za donošenjem novih regulative koje će znatno uticati na njihov poslovni, ali i privatni život – barem kada su finansije i budućnost IT sektora u Srbiji u pitanju.

Primenjene i najavljene promene su brojne, ali neke od njih napravile su pravu pometnju među ljudima koji rade u IT sektoru, posebno frilenserima.

Paušalne agencije

Brojni programeri su zadržavani u Srbiji zahvaljujući postojanju i radu paušalnih agencija. Prijavljivanje preko ovih agencija bio je način da kompanije pruže znatno primamljivije neto zarade zaposlenima u IT sektoru, a da to ne dovede do povećanja troškova njihovog poslovanja ili negativnih reakcija države.

Iako je rad preko paušalne agencije donosio više novca, postojale su i određene žrtve koje su  programeri morali da podnesu zarad dobrog posla i plate. Primera radi, rad preko paušalne agencije značio je gubljenje kreditne sposobnosti (uz to i mnoge mogućnost od kojih je možda najvažnija mogućnost kupovine nekretnine na kredit), zaštite pred zakonom o radu i pravo na bolovanje jer se zaposleni vodi kao honorarac – a ne stalno zaposleni. Mnogi su bili spremni na ova odricanja jer su bili svesni nagrada koje ih čekaju u budućnosti.

Važno je napomenuti i da rad kao samostalni preduzetnik, ili paušalac, sa sobom nosi i najveći deo osobina koje odlikuju radni odnos, a tu prvenstveno mislimo na porez i plaćanje doprinosa koje je odredila država Srbija.

Izmene zakona o porezu na dohodak

Sve gore navedeno ipak nije moglo da odvrati državu od izmena zakona o porezu na dohodak građana.

Cilj novih promena jeste da se utvrdi da li zapsoleni u IT industriji zaista obavljaju samostalnu delatnost ili su u stvari full-time zaposleni, i samim tim plaćaju manje poreze kao paušalici, iako to zapravo nisu.

A to će se utvrđivati uz pomoć Testa samostalnosti koji sadrži 9 kriterijuma koji pokrivaju devet segmenata koji utiču na radni odnos paušalno oporezovanog zaposlenog i samim tim definišu da li je neko samostalni preduzetnik ili ne.

 Zajedno sa ovim novitetom, usvojen je i paket mera koji će svi koji ne prođu test za “freelancere” ili samostalne preduzetnike moći da koriste, tačnije, nove mere će im omogućiti da steknu status novozaposlenih i ostvare određene olakšice koje ovaj paket donosi.

Paket predviđa oslobađanje plaćanje dela poreza na zarade i doprinose u period od 3 godine, i to 70 odsto, a odnosiće se na mlade, nezaposlene i paušalce koji pređu u redovan radni odnos.

Dodatna stavka jeste i to što se paket odnosi na nezaposlene u periodu od 1. januara 2019. do 30. aprila 2020. godine.

Ovaj paket mera ozbiljno je uzdrmao IT industriju u Srbiji, posebno kompanije koje su se u velikoj meri oslonile na paušalce, ali i same paušalce zbog povećanja troškova rada od 35 do 50 odsto koji mogu da dovedu do smanjenja njihovih zarada kako bi se finansijska situacija kompanije iznivelisala usled novih troškova.

Glavni razlog za ovakve mere stoji u činjenici da država veruje da mnogi paušalci zloupotrebljavaju paušalno oporezivanje i tako štete budžetu.

Ipak, čini se da se nova pravila ne odnose na sve jer su uvedena određena vremenska ograničenja na osnovu kojih se biraju osobe koje će primati pomoć i moći da koriste olakšice koje će pogodovati i firmama koje ih zaposle.

Zbog tako postavljenih stvari, vrlo lako može doći do toga da pri zapošljavanju prednost imaju osobe koje podležu novim pravilima u odnosu na one koji su podjednako stručni, ali sa sobom ne donose ove važne olakšice – i to samo zato što u 2019. godini nisu bile preduzetnici.

Korak dalje u oporezivanju IT stručnjaka

Daljim posmatrajnem i istraživanjem IT industrije, Poreska uprava Srbije došla je do zaključka da fizička lica koja zarađuju pružanjem usluga stranim kompanijama preko interneta (tu spadaju IT stručnjaci, jutjuberi i influenseri) ne plaćaju porez i druge doprinose.

A odgovor na to dat je u vidu naplate poreza vezano za doznake iz inostranstva – što će direktno najviše pogoditi zaspolene u IT sektoru.

Iako mnogi frilenseri veruju da se porez plaća u državi u kojoj ostvaruju svoje prihode, to ipak nije 100 odsto tačno. Pošto su oni državljani Srbije, oni su ujedno i rezident Srbije – poslovne aktivnosti su im u Srbiji, i samim tim moraju da plaćaju poreze u Srbiji.

Doduše, Srbija sa nekim zemljama ima ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, pa samim tim ne morate da placate porez u Srbiji ako ste ga tamo platili, ali ima i zemalja sa kojima Srbija nema ugovor, kao što je Amerika – pa tako morate da dva puta plaćate porez ako poslujete sa klijentima iz SAD.

Drugim rečima, fizička lica koja su primala novac na devizne račune moraju da plate i do 50 odsto poreza na zarađen novac – a ovo se opet u najvećoj meri odnosi na frilensere.

U slučaju da se neko ogluši na nova pravila, očekuju ga ozbiljne kazne od 5.000 do 150.000 dinara za nepodnošenje poreske prijave. U slučaju da fizičko lice ne izvrši uplatu poreza utvrđenog u poreskoj prijavi, kažnjava se novčanom kaznom u iznosu od 50% utvrđenog poreza, a ne manje od 5.000 dinara.

Ako iznos o kom se radi prelazi million, odnosno pet miliona dinara, zaprećene su i kazne zatvorom od 1 do 5, odnosno od 2 do 8 godina zatvora.

Posledice

Činjenica je da će sve nove mere pogodovati državi i kompanijama koje su poslovale na drugi način kada su njihovi zaposleni u pitanju i da su za njih ovo svakako dobre vest ili nešto pozitivno.

Negativni aspekt svih novih mera vrlo lako može dovesti do povećane emigracije domaćih IT stručnjaka u druge zemlje gde su uslovi za njihov rad znatno povoljniji.

Ako do toga dođe, Srbija bi vrlo lako mogla da izgubi prednost koju ima u odnosu na druge države, barem kada je stručna radna snaga u pitanju, a strane kompanije bi svoj fokus mogle da prebace na zemlje u kojima su stvari “manje komplikovane” i gde IT kolege već sada nude niže cene rada koje će dodatno dobiti na značaju posle ovih promena.

Zašto promene mogu biti negativne po IT sektor?

Odgovor je prost. Cena rada redovno zaposlenih stručnjaka će porasti, a saradnja sa paušalcima će biti značajno ograničena u poređenju sa ponudom u okruženju.

Takođe, mnoge kompanije neće biti u stanju da podnesu nove troškove i da programerima i dalje daju plate na koje su navikli.

Odgovor IT sektora na nove promene

Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak ozvaničen je na sajtu Ministarstva finansija 18. novembra, a svako ko je imao određenu sugestiju koja se odnosila na njega imao je 5 dana da je izloži.

Međutim, postoje stručnjaci koji veruju da je ovako kratkim vremenskim rokom prekršen Pravilnik Vlade jer nije upućen poziv na javnu raspravu koja bi trebalo da traje najmanje 15 dana.

Sve ovo naišlo je na oštru osudu Udruženja radnika na internetu koje čine radnici na internetu koji primaju zaradu od pružanja usluga i rada na internetu bez obzira na prirodu posla.

Udruženje je takođe pozvalo sve zaposlene na internetu na solidarni protest sa ciljem da se nadležni organi primoraju na pregovore, a ujedno su predali svoje zahteve premijerki Srbije, ministru finansija i direktorki Poreske uprave.

Ključna stvar u pregovorima bi svakako bilo definisanje modela po kom bi se porez naplaćivao frilenserima. Definisanje modela plaćanja svakako je jedna od krucijalnih stvari, ali trenutno velika nepoznanica, za sve frilensere koji žele uverenja da će i dalje moći da rade i da neće biti ugroženi u vremenima koja su trenutno prepuna iskušenja na svim poljima.

Odgovor još nije stigao, ali su u međuvremenu frilenserima počeli da stižu pozivi od Poreske uprave radi kontrole prihoda iz inostranstva.

Činjenica je da frilenseri ne žele da izbegavaju plaćanje poreza, ali da zahtevaju da se to obavlja u skladu sa zakonom, a ne da budu izloženi posebnom oporezivanju koje seže 5 godina unazad uz sve pripadajuće kamate.

Moguća rešenja

Jedna od mogućnosti koje mogu da malo ublaže novonastalu situaciju jeste odlaganje plaćanja poreza u slučaju da određeni poreski obveznik u nekom trenutku nije bio u stanju da plati zahtevani iznos – i da je podneo zahtev za odloženo plaćanje.

Reprogram duga takođe predstavlja mogućnost koja bi znatno olakšala finansijsko stanje mnogih frilensera koje bi plaćanje zaostalih poreza moglo ozbiljno finansijski da ugrozi.

Još jedno rešenje za budućnost moglo bi da bude primena progresivne poreske stope koja prati eventualnu procentualnu promenu dohotka, što znači da je rast progresivnih poreskih stopa ravnomeran. Drugim rečima, kako se nečiji prihodi uvećavaju, tako se povećava i porez koji je potrebno platiti.

Svima je jasno da porez mora da se plati i država i frilenseri su na istoj stranici po tom pitanju. Najveća tačka razdora odnosi se upravo na način na koji će se oporezivanje vršiti i da li će ono biti na štetu svih koji zarađuju koristeći najnovije tehnologije, ili ne.

Da li će IT zajednica i država uspeti da pronađu zajednički jezik – tek ostaje da se vidi.