Želiš da postaneš programer? Otkrivamo istinu iza 9 uobičajenih mitova – I deo

Da li ste ikad pomislili da postanete programer, ali ste odmah potom pomislili da niste „materijal“ za programera i da to nikad nećete postati? Postoji šansa da ovaj put niste u pravu, jer ste vođeni uobičajenim mitovima 😊

Zahvaljujući velikoj potražnji i prilično lepim godišnjim primanjima, sve više i više ljudi se odlučuje za prekvalifikaciju i/ili izgradnju svoje programerske karijere. Prema našem iskustvu, do sada smo se susretali sa velikim brojem polaznika koji su nestrpljivo želeli da „uplove“ u IT vode, ali su mnogi od njih i bili obeshrabreni mitovima koji su opšte prisutni o programerima i o tome kako postati programer.

Suština je u tome da svako ko želi da nauči neku novu veštinu ili da zaradi više novca za život, može to i da ostvari baš u ovoj IT industriji. Pa da počnemo. Istine koje se kriju iz devet uobičajenih mitova o „nastajanju“ programera.

Mit #1: Moram biti „čudak“ da bi bio programer

Istina: Ljudi često misle da su programeri neka specijalna ljudska vrsta, rođena sa velikim kalkulatorom u glavi umesto mozga. Na suprot tome, programeri su ljudi baš kao ti i ja, samo imaju malo više pasije prema programiranju. I baš kao i u svakoj profesiji, talenat se računa samo do određene mere. Za ostalo su zadužene radne navike i disciplina koji na kraju i određuju da li ćete biti uspešni ili ne.

Ako zaista želite da naučite da programirate, ne brinite. Nije baš toliko teško kako Vam se možda na prvu loptu čini. U svojoj suštini, programiranje je jednostavno forma komunikacije dva entiteta – u ovom slučaju programera i računara. Na osnovnom nivou, programer ima zadatak da izdaje instrukcije kompjuteru kako da napravi nešto (na pr. web sajt ili aplikaciju). Naravno, to neće postići ako samo kaže: „kompjuteru, napravi mi lep web sajt“. Malo je složenije od toga. Programiranje je pisanje preciznih uputstava za upotrebu na posebnom jeziku, koji razumeju samo računari… i drugi programeri.

Sve u svemu, ako znate kako da komunicirate sa drugima, moći ćete da naučite kako i da komunicirate sa kompjuterom… možda i lakše.

Mit #2: Prekasno je za mene da postanem programer

Istina: Zapravo, nikad nije kasno da postanete programer. Kod nas, kao i kod drugih škola, na programerskim kursevima i na programima prekvalifikacije, imamo polaznike različitih godišta i sa veoma raznovrsnim radnim iskustvom iz svih grana privrede. Od onih koji nemaju ni jednu liniju koda ispisanu iza sebe, do onih koji su već programirali ali bi želeli da sistematizuju i unaprede svoje znanje iz programiranja. Ako i započinjete Vašu karijeru u programiranju kasnije nego što ste možda želeli, videćete da imate sve što je potrebno za ostvarenje uspeha, uz pravu pripremu i radnu etiku.

Mit #3: Potrebna mi je fakultetska diploma da bi postao programer

Istina: Da su konvencionalne škole i školstvo dobri, nećemo sporiti, ali da li je to obavezan uslov da se postane programer? Odgovor je NE! Danas postoji veliki broj škola, alternativnih metoda i sistema učenja koji su se prilagodili potrebama tržišta i potrebama klijenata. Upravo zbog svoje fleksibilnosti, kako programa, kvaliteta nastave, dužine, mogućnosti učenja sa lokacije koja Vama najviše odgovara… ovaj sistem sve više i više hvata maha. Uz dostupne online platforme, učenje programiranja više ne predstavlja isključivo ekskluzivu formalnih institucija.

Prilikom zapošljavanja, ako ste ovladali programerskim veštinama, način na koji ste stekli te veštine i znanje, sigurno neće biti prepreka. Bitno je to što ste naučili, da znate i da primenite.

Mit #4: Potrebne su mi ozbiljne matematičke veštine da postanem programer

Istina: Da biste postali programer, ne morate znati kako približite određeni integral koristeći paraboličku varijablu. Ne trebate ni da znate šta to znači. Sve što Vam je potrebno je osnovna algebra, logika, veština rešavanja problema, a pre svega strpljenje. Naravno, to ne znači da programeri nikad ne koriste naprednu matematiku. Kada su projekti zahtevniji i potrebne su kompleksne matematičke operacije, tada se koriste mnogi dodaci i biblioteke za izvođenje kalkulacija za Vas. Sve što treba da uradite je da implementirate dodatak ili biblioteku u svoj kod. Između ostalog, to niko ni neće očekivati od Vas na početku. To se uči i stiče radom na različitim projektima.

Mit #5: Moram naučiti „najbolji“ programski jezik da bi postao programer

Istina: Često se susrećemo sa pitanjem: “Koji je najbolji jezik da naučim?”. Dobro pitanje, ali i pogrešno. Nijedan računarski jezik nije „bolji“ od drugog, isto kao što ni italijanski nije „bolji“ od španskog jezika. Kao što koristi govornog jezika zavise od toga u kojoj zemlji se nalazite, tako i  prednost računarskog jezika zavisi od toga šta treba da uradite. Možda je bolje pitanje: „Koji programski jezik bi trebao prvo da naučim?“.

Najbolji pristup je da se započne sa osnovama. Ako želite da postanete web developer/programer, započnite sa HTML i CSS jezikom, koji su osnovni jezici za web. Ukoliko ste pak više zainteresovani generalno za programiranje, trebalo bi da se fokusirate na jezik za koji možete pronaći najviše online dokumentacije i tutorijala kao dopunu Vašem učenju. Tokom Vašeg procesa učenja, prednosti i mane svakog jezika će Vam se same pokazati.

…sutra nastavljamo priču o mitovima kako se postaje programer…